«Kad je meni ladno, tebi je uvik toplo»

 Sunce još žeže neka se kolovozu bliži kraj. Dica pari da ne izlazu iz mora kako je toplo. Guštaju ka mali prasci. Evo ti i maloga Duje i mame plavuše. Ravno u more oboje.        
      -    Ajme, šta je friško, kaže Duje.
      -         Bome, nije, kaže mama plavuša. Baš je toplo.
       -    Kad je meni ladno, tebi je uvik toplo, kaže mali Duje.
Nije ni zna da je opazija prvi apsurd u svomen životu. Možda nikada neće toga postati svjestan. Sve većega apsurda. Samo će  nekako nejasno osjećati da mu ništa  nije jasno. U životu.
Inače, bilo je to dobro popodne za Duju, iako mu je bilo malo friško u početku. Mama plavuša, kada su stigli do plaže, nije bila u energetskom minusu. Duje je cilo popodne bija u moru, igra se lipo sa svon dicon. Nije mora izlaziti vanka iz mora. Plavuša  nije cendrala. Posljedično, djeca nisu drečala.
Mama plavuša je dremuckala na Suncu, mislila svoje i – šutila. Valjda je i njoj bilo lipo. Duje je ionako već veliki, neće se utopit, jer dobro pliva. Nije ga morala posebno nadgledati. Danas. Kad je nekako bila puna energije, mirna i zadovoljna.
Jest da je Duje prethodno platija svoj mir u energetskim novčanicama, jer mu je bilo zima, a drugima toplo.  Za sad je to  prigrmija bez veće štete, jer je u igri nekako vratija snagu i toplinu, pa ni on kao da nije uopće izlazija iz mora.. Baš mu je bilo lipo danas. A i mami plavuši.
Reka je mali Duje nešto puno pametno, iako osim mene to nitko nije sinja. Kad je njemu ladno, mami nije… Razumite,  di ne bi razumili? Kada mu mama pokupi energiju, logično je da je njemu ladno, a da njoj nije.  Ali barem nije grintala i lupetala bez veze. Nije ona skroz loša. Ma dobra je ona bidna, a volila bi bit i bolja, samo ne zna kako.
Duje je počeja učit kako će kupit svoj mir. Daj energije ovome, daj onome, pa te puste na miru. Samo Duje ne zna da će ovi tražit sve više i više. Da in nikada neće bit dosta. Neće on to moć namirit. Bit će vraga. «Ja san, pape, isti, jer san život kuša».
Boli li mene srce što znam kako bi im oboma bilo toplo, a ne mogu in reć?
Boli me ka i za oni ostali šest ipo milijardi što to ne znaju. 
Kako će me bolit za toliki svit? Od tolikoga bola mogla bi samo skočit s nebodera. 
Pari mi se da je to beskorisno.
Kombiniran kako da platin nakladu od barem 2 milijarde komada «Geometrije…» na barem sedamdesetipet jezika, pa da podilin svakomen odraslome  mukte. 
Zasad mi bolje idu kraul i leđno.
Zdravi i veseli bili, Serena

 PS Svaka sličnost sa osobama iz stvarnog života, stopostotna je. Sve što citiram što su rekli, stoposto su njihove riječi.

Zločesti komentari su stoposto moji.

Sva prava pridržava autor